Ljudi koji ne govore "hvala"

Sjećam se nekada davno sam imao poznanicu koja je bila u nekim problemima i razgovor sa mnom je koristila da izbaci iz sebe ono što je muči i tako se smiri.

Prije nego što nastavim sa tekstom, samo da definišem pojam “veseljko”, to vam je ukratko konj koji zabavlja kobilu dok ne dođe pastuh.

I tako dan za danom meni se ona jada, dok je jednom nisam prekinuo sa “a boga ti kako sam ja?” Tu se malo sjebala uz “kako misliš kako si ti?” - “Pa pizda ti materina deset dana sereš o svom bivšem frajeru, koji te ne jebe ni dva posto, a nijedan od tih dana ne sjetiš se upitati me kako sam ja!”

Ja sam tu samo da vas zabavljam dok ne pročitate nešto pametnije

Tu je naša konverzacija i završila, nešto se ne sjećam da smo razgovarali više ikad poslije toga... i da, ja sam tu bio veseljko, ona se u međuvremenu pomirila s bivšim i ljepota.

Svi znamo muške i ženske princeze koji su zahtjevni ko Crysis 3 na ultra high detaljima. To vam je ona sorta ljudi što vam da nogu zato što ste je odveli na mjesto gdje kafa nije pet maraka, ili što ste se ukapali tartar sosom, pa sad mora s vama takvima proći kroz grad.

Elem, postoji jedna pooosebna vrsta ljudi za kojima svi skaču, zivkaju ih da izađu s njima, šalju im pića, nude se za uslugu, pitaju treba li im šta, daju para "da im se nađe", ugošćuju ih po kućama... ta moja bivša haverica (da sam imao ikakve šanse rekao bih “šema”) jedna je od njih, navikla da joj se ugađa k'o da je kraljica Engleske, a ne vječita studentica Prava.

Legenda kaže da je negdje, nekad, neko, ekšli dobio koke na osnovu pičkopaćenićkih komentara

Vidite, konstantne usluge, pomoć, “guranje” i slični altruizmi, koji btw. nisu traženi, kvare raju! Samo je pitanje vremena kada će ljudi, koje stalno “časte” na sve moguće načine, stvari početi uzimati “zdravo za gotovo”, do tačke kada neće znati reći ni “hvala”.

Zdravo za gotovo je normalna pojava u insana. Svi mi uzimamo ljude zdravo za gotovo: majka će tu biti uz nas no matter what, bratu možemo na spavanju obrijati obrve jer znamo da ćemo se pomiriti kad izrastu nove, senilnoj nani nećemo reći da nam je već dva puta tog dana dala petaka, na konobara ćemo se istresti jer nije donio vode, na tetu na kasi jer je spora, nogom pritskati sirenu kada onaj ispred nas ne krene milisekundu poslije zelenog... jer znamo da će uvijek biti tu i da nema posljedica (osim u tom zadnjem slučaju, ako nekad naletite na mene, budite sigurni da ću vam izbušiti gume šarafcigerom!).

Ljudi kad počnu smatrati djela, koja nisu ništa drugo do nečija dobra volja, pojavom normalnom k'o poraz Želje u Širokom Brijegu, onda nastaje problem, jer takvi sve mimo toga smatraju nenormalnim. Zamislite neku plavku: to sise, to guz, to usta ko karambolka..., koja je navikla vani izlaziti k'o veći kokuz od prosječnog Etiopljanina, da mora platiti sebi piće! Horor, strah, užas, kraj! Ili zamislite gazdu kafića kojem najljepše koke u lokalu ne žele sjesti za sto... pa čovjek ima da odreže sebi nogu i udari se njom po glavi.

Jooj, kupila sam danas novu Gucci Gabbana torbu od hiljadu maraka, a nisam digla para s bankomata... je ' mogu dobit' jednu đus votku džaba pošto sam dobra koka?

Ljude kad naviknete na nešto - nema nazad. Kao u seksu, ako vas je momak navikao na 15-minutno lizanje, ili cura na analni seks, neema teorije da će vam biti okej da vam se to odjednom uskrati.

Najgori od svega je defetizam u ljudi koji bi “normalno” popričali sa nadobudnim direktorom, koji se upravo vratio iz Dubaia; profesorom koji traži prvo da mu pošaljete mail da bi vas primio u kancelariju; zvijezdom Granda, koja je dobila “navoj” u Barlottiju od glavne radodajke Tarčina, koja sad toliko dignutim nosom obara američke avione; s glavnom kokom iz “Vatre”, koja će, ako treba, stotinu puta izmisliti drugi izgovor, ali nikad neće izaći s vama; do princeza koje ne znaju ni iz pristojnosti reći “dobro sam, hvala na pitanju, kako si ti” ili “nema ništa, šta ima kod tebe”; koji ponašanje takvih debila smatraju normalnim.

Vidite, danas je normalno da vam neko “pliva” jedno pedesetak maraka godinu dana, dok objavljuje slike na Fejsu sa ljetovanja u Turskoj, bez da mu/joj prođe kroz glavu da vam sad, kad ima para, može vratiti lovu. Zašto bi kad mu/joj je sigurno već mali bataljon idiota halalio možda i veću sumu novca.

Šta da se radi?

Stara srpska poslovica: Ko ne može spaliti ranu k'o Rambo, taj nije za ženidbe

Paaa ne može se tu baš puno toga uraditi. Najbolje je takve osobe izvaditi iz života k'o Rambo geler, spaliti ranu barutom, a zatim osloboditi komandanta Trautmana i ukrasti helikopter. Vidite, koliko god se vi trudili oko takvih ljudi, samo ćete gore napraviti jer one NE ŽELE da se vi trudite oko njih već neko drugi, njima bitan! Direktor će uvijek prije pristati na razgovor sa drugim direktorom nego s vama, profesor će radije piti kafu tri sata u svom kabinetu nego primiti vas na kontrolu seminarskog, kokara iz Vatre će čekati da joj se javi gazda tog kafića a ne vi (vi se lupajte tenom u glavu ako dobijete i "seen"). Pa ja lično sam doživio da me jedan lokalni mahalac želi pogurati za pivu parama koje je oteo nekom random liku ispred škole; jebi ga, ja sam u toj situaciji bio koka iz Vatre, a taj lik ustvari vi što molite Allaha, Budu, Pazuzua da od nje bar dobijete onaj odvratni smajli što namiguje (poznatiji kao "sikter smajli", jer služi za svršavanje razgovora).

Ako već mooorate biti okruženi takvim osobama, NE dižite im ego dodatno! Ne moraš, haveru, uvijek ostaviti komentar "prelijepa si, majke mi" na sliku što je izbacila bumbatre radi koje držiš paket maramica u ladici. Ne moraš, haverice, svom jebaču kupovati majice u Waikikiju i New Yorkeru, kad ti se ionako javi samo kad mu se digne. Niko nije iznad vas (osim Kim Jong Una, on je iznad svih), takvo ponašanje nije normalno i najbanalniji primjer uzimanja zdravo za gotovo (npr pitanje za zdravlje) treba sasjeći što prije.

Ja lično imam moto “lajk nikome”! Je l' neko okačio "viđu mene" sliku - samo nastavim scrollati dalje, jer, haveru/haverice, ako imaš 99 lajkova, nećeš od mene dobiti stoti pa sve da me podmitiš desetkom iz "Zmaja"! Ja u dizanju nečijeg ega neću učestvovati, a savjetujem i ostalima da isto rade, bit će bolje svima.